IT garaža

 Sinhrona replikacija je proces automatskog kopiranja podataka u realnom vremenu sa primarne lokacije na sekundarnu lokaciju. To znači da se promene koje se dese na primarnoj lokaciji automatski prenose na sekundarnu lokaciju, što rezultira u tome da su podaci na obe lokacije uvek identični i ažurni. Sinhrona replikacija se najčešće koristi u sistemima za upravljanje bazama podataka i sistemima za upravljanje pohranom podataka koji zahtevaju visok nivo raspoloživosti podataka i minimalno vreme zastoja u slučaju neplaniranih događaja. Na primer, u slučaju da se dogodi kvar na primarnoj lokaciji, sinhrona replikacija omogućava da se sekundarna lokacija odmah aktivira i preuzme rad bez gubitka podataka. Prednosti sinhronog replikacije su što omogućava visok nivo raspoloživosti podataka, minimizuje rizik od gubitka podataka, i smanjuje vreme neaktivnosti sistema u slučaju neplaniranih događaja. Međutim, sinhrona replikacija može imati uticaj na performanse sistema, jer svaka promena koja s

 Asinhrona replikacija je vrsta replikacije podataka u kojoj se podaci kopiraju na drugu lokaciju u nekom vremenskom intervalu. To znači da se podaci ne prenose u realnom vremenu, već se šalju u određenim intervalima, što može dovesti do toga da kopija podataka na drugoj lokaciji nije u potpunosti ažurna. Asinhrona replikacija se često koristi u sistemima za upravljanje bazama podataka i sistemima za upravljanje pohranom podataka, jer je efikasan način da se obezbedi visok stepen raspoloživosti podataka sa relativno malim uticajem na performanse sistema. Međutim, postoje neka ograničenja u korišćenju asinhrone replikacije, uključujući: Mogućnost gubitka podataka u slučaju neplaniranih događaja koji se dogode pre slanja podataka na drugu lokaciju. Mogućnost da podaci na primarnoj lokaciji ne budu u potpunosti sinhronizovani sa kopijom na drugoj lokaciji. Potreba za dodatnim mehanizmima zaštite podataka, kao što su backup i druge strategije za zaštitu podataka. Zbog ovih ograničenja, asi

 Repliciranje podataka je proces stvaranja i održavanja identičnih kopija podataka na dva ili više različitih fizičkih lokacija. Ovaj proces se obično koristi za poboljšanje raspoloživosti podataka i smanjenje rizika od gubitka podataka u slučaju kvara sistema ili drugih neplaniranih događaja. Postoje različite vrste replikacije podataka, uključujući: Lokalna replikacija - replikacija podataka unutar istog data centra, što omogućava brz pristup podacima i smanjuje vreme oporavka u slučaju neplaniranih događaja. Udvostručenje - replikacija podataka na drugi geografski udaljeni data centar, što omogućava visok nivo raspoloživosti podataka u slučaju prirodnih katastrofa, kvarova mreže i drugih sličnih događaja. Repliciranje na nivou bloka - replikacija podataka na nivou bloka, što omogućava brzu sinhronizaciju podataka i smanjenje vremena oporavka. Repliciranje na nivou datoteka - replikacija podataka na nivou datoteka, što omogućava fleksibilnost u izboru podataka koji će biti replikovan

 Continuous Data Protection (CDP) je tehnologija zaštite podataka koja omogućava neprekidno snimanje i arhiviranje podataka u realnom vremenu. Umesto tradicionalnog periodičnog backup-a koji se obično izvodi jednom dnevno ili nedeljno, CDP konstantno snima promene podataka i omogućava obnovu podataka u bilo kom trenutku. CDP tehnologija obično koristi specijalizovani softver ili hardver za praćenje i beleženje promena podataka na sistemu. Ove promene se zapisuju u CDP sistem, koji se može nalaziti na lokalnom serveru, u oblaku ili na nekom drugom mestu, u zavisnosti od potreba korisnika. CDP sistem omogućava vraćanje podataka u bilo kojem trenutku u prošlosti, što može biti od koristi u slučaju otkrivanja problema sa podacima. Prednosti CDP-a su brza obnova podataka i mogućnost povratka podataka u bilo kojem trenutku u prošlosti. Ovo je korisno u situacijama kada je potrebno povratiti podatke na specifičnom trenutku, na primer, ako je došlo do greške u sistemu ili do hakerskog napada.

 VM Clone (klon virtuelne mašine) je kopija postojeće virtuelne mašine koja se može koristiti za kreiranje novih instanci virtuelnih mašina. Kloniranje virtuelne mašine obično uključuje stvaranje identične kopije virtualne mašine, uključujući operativni sistem, aplikacije i podatke. Kloniranje virtuelne mašine može biti korisno u mnogim situacijama, na primer: Brzo kreiranje novih virtuelnih mašina: Kloniranje virtuelne mašine omogućava brzo kreiranje novih instanci virtuelnih mašina bez potrebe za ponovnim konfigurisanjem operativnog sistema i aplikacija. Ovo može biti korisno za testiranje aplikacija, razvoj i isporuku softvera, kao i za stvaranje više instanci za skaliranje aplikacija. Backup i obnova: Kloniranje virtuelne mašine može se koristiti kao deo strategije backup-a i obnove. Ako se neki deo sistema ošteti ili izgubi, može se brzo obnoviti kloniranom virtuelnom mašinom. Izolacija problema: Kloniranje virtuelne mašine može pomoći u izolaciji problema koji se javljaju na post

 VM Snapshot (snimak virtuelne mašine) je trenutna slika virtuelne mašine koja se koristi kao backup i omogućava vraćanje sistema na prethodno stanje u slučaju neželjenih promena ili grešaka. VM snapshot uključuje informacije o trenutnom stanju virtuelne mašine, uključujući konfiguraciju hardvera, operativni sistem, aplikacije i podatke. Kada se napravi snapshot, sistem kreira datoteku koja sadrži sve ove informacije i sprema je na primarno ili sekundarno skladište. Jedna od prednosti VM snapshot-a je što omogućava vraćanje sistema na prethodno stanje u slučaju greške, problema sa aplikacijama ili drugih problema koji mogu nastati. Takođe, VM snapshot može olakšati administraciju virtuelnih mašina, jer se može koristiti kao alat za testiranje i razvoj aplikacija. Međutim, VM snapshot ima i neke nedostatke. Uzimanje snapshot-a može zahtevati značajne resurse sistema i uticati na performanse sistema, pa je važno pažljivo planirati kada se snapshot pravi. Takođe, ako se koristi prečesto i

 Hot backup (topli backup) je tip backup-a koji se izvodi na sistemu koji je u funkciji i aktivno radi. Ovo znači da se backup izvodi dok sistem i aplikacije ostaju u upotrebi i podaci se kopiraju u pozadini. Hot backup se koristi kada je neprekidnost rada sistema kritična, a ne sme se dozvoliti prekid rada sistema radi backup-a. Backup se može izvoditi na različitim nivoima, od file-level backup-a do image-level backup-a, u zavisnosti od potreba i mogućnosti sistema. Prednosti hot backup-a su što omogućava neprekidno funkcionisanje sistema i aplikacija, bez prekida rada ili prekida usluga. Takođe, backup se može izvesti brže nego u slučaju cold backup-a, jer ne zahteva zaustavljanje i pokretanje sistema. Međutim, hot backup ima i neke nedostatke. Postoji mogućnost da se podaci backup-a oštete zbog promena koje se dešavaju u toku backup procesa. Takođe, hot backup može biti složeniji i zahtevniji za izvođenje, jer zahteva da sistem i aplikacije budu u funkciji tokom backup-a. Hot backu

 Cold backup (hladni backup) je tip backup-a koji se izvodi na sistemu koji je trenutno isključen i ne funkcioniše. Ovo znači da se sistem mora prethodno isključiti i backup se izvodi kada je sistem ugašen, bez ikakvih aktivnosti. Za razliku od hot backup-a, koji se izvodi na sistemu koji je u funkciji, cold backup zahteva zaustavljanje sistema pre izvođenja backup-a. Ovo može biti manje pogodno u okruženjima koja ne mogu dozvoliti dugotrajne prekide rada, ili kada su podaci i aplikacije od vitalnog značaja i zahtevaju neprekidnu dostupnost. Međutim, cold backup ima neke prednosti. Kao što je sistem isključen, postoji manja verovatnoća da će backup biti oštećen zbog promena podataka tokom izvođenja backup-a. Takođe, cold backup može biti brži i jednostavniji za izvođenje, jer se backup izvodi na sistemu koji nije u funkciji. Cold backup se može izvršiti koristeći različite metode, uključujući backup na eksterni disk, traku ili drugi medijum za skladištenje. Nakon izvođenja cold backup-

 Image-level backup (backup na nivou slike) je tip backup-a koji omogućuje kreiranje kopije celokupnog sistema, uključujući operativni sistem, aplikacije, podešavanja i podatke. Ovaj tip backup-a se razlikuje od file-level backup-a, gde se prave kopije pojedinačnih fajlova. U image-level backup-u, softver za backup kreira sliku celog sistema i skladišti je na drugom mestu, kao sigurnosnu kopiju. Ova slika se može koristiti za obnovu celokupnog sistema u slučaju havarije, sa istim podešavanjima i podacima koji su bili prisutni u trenutku backup-a. Image-level backup ima nekoliko prednosti u odnosu na file-level backup. Prvo, omogućuje brži backup i obnovu celokupnog sistema, jer se ne moraju kopirati pojedinačni fajlovi. Drugo, omogućuje kreiranje sigurnosne kopije celog sistema, uključujući operativni sistem, aplikacije i podešavanja, što omogućuje bržu i jednostavniju obnovu sistema u slučaju havarije. Nedostatak image-level backup-a je što može zauzimati više prostora za skladištenje

 Block-level backup (backup na nivou blokova) je jedan od tipova backup-a koji omogućuje kreiranje sigurnosnih kopija celih blokova podataka koji se nalaze na disku, bez obzira na to da li se radi o sistemskim datotekama ili korisničkim podacima. Ovaj tip backup-a se koristi za backup serverskih sistema i drugih velikih sistema gde je potrebno čuvati velike količine podataka. Umesto da se kopiraju pojedinačni fajlovi, backup softver kreira kopije celih blokova podataka koji se nalaze na disku. Ove kopije se čuvaju na drugom mestu, što omogućuje brzu obnovu podataka u slučaju havarije sistema. Block-level backup ima nekoliko prednosti u odnosu na file-level backup. Prvo, omogućuje brži backup i obnovu podataka, jer se kopiraju samo promenjeni blokovi podataka. Drugo, omogućuje čuvanje celokupnog sistema i podešavanja, uključujući operativni sistem, aplikacije, korisničke podatke i druge fajlove. Treće, omogućuje bolju zaštitu podataka, jer se kopiraju celokupni blokovi podataka, uključu

 File-level backup (backup na nivou fajlova) je jedan od tipova backup-a koji omogućuje kreiranje sigurnosnih kopija pojedinačnih fajlova i direktorijuma, bez potrebe za backup-om celog sistema. Ovaj tip backup-a je najčešće korišćen za backup desktop i laptop računara, gde se čuvaju korisnički podaci, dokumenti, fotografije i drugi lični fajlovi. File-level backup se može izvršiti na različite načine, uključujući manuelni backup gde korisnik sam odabira koje fajlove želi da sačuva, ili automatski backup koji se izvršava po unapred definisanom rasporedu. U oba slučaja, backup softver će kreirati kopiju svakog pojedinačnog fajla i sačuvati ga na drugom mestu. Prednost file-level backup-a je što omogućuje izbor tačno kojih fajlova želite da sačuvate, što je korisno za korisnike koji imaju veliki broj fajlova i žele da sačuvaju samo one koji su im trenutno potrebni. Takođe, ovaj tip backup-a omogućuje bržu obnovu podataka, jer se samo izgubljeni ili oštećeni fajlovi vraćaju sa backup-a. N

 Full backup (potpuni backup) je proces kreiranja potpune kopije svih podataka u jednom trenutku. To uključuje sve datoteke, direktorijume, baze podataka i druge podatke koji se nalaze na izvornom mestu. Full backup je obično najkompletniji tip backup-a, jer obezbeđuje kompletne kopije podataka, što znači da se podaci mogu vratiti u bilo kom trenutku na osnovu tog backup-a. Full backup je često prvi korak u strategiji backup-a, nakon čega se obično izvode diferencijalni ili inkrementalni backup-i, što je manje vremenski i resursno zahtevno od potpunog backup-a. Prednost full backup-a je što obezbeđuje potpunu kopiju podataka, što može biti korisno ako se izgube ili oštete podaci. Nedostatak full backup-a je što je to proces koji zahteva dosta vremena i resursa. Svakim putem kada se radi full backup, sve datoteke i podaci moraju biti kopirani ponovo, čak iako se već nalaze u prethodnim backup-ima. To znači da je potrebno dosta vremena i prostora na disku da bi se izvršio full backup.

 Backup ili bekap predstavlja proces kreiranja kopije podataka, fajlova ili sistema kako bi se obezbedila sigurnost podataka u slučaju gubitka, kvara ili oštećenja originalnih podataka. Ovo se često radi radi zaštite podataka i sprečavanja značajnih gubitaka informacija. Backup se može vršiti na različite načine i nivoima, od jednostavnog kopiranja fajlova na eksterni disk ili USB, do kompletnog backup-a celog sistema, baze podataka ili servera. Postoje i različite tehnologije i alati za backup, uključujući softverske i hardverske opcije. Backup može biti planiran i automatizovan u određenim intervalima, na primer, svakog dana, nedelje ili meseca, kako bi se osigurala redovna zaštita podataka. Ovo omogućava brz oporavak podataka u slučaju da dođe do problema, što može biti od vitalnog značaja za poslovne procese i kontinuitet rada organizacija.

 Fault-tolerant se odnosi na sposobnost sistema ili uređaja da nastavi sa radom čak i ako dođe do kvara ili otkaza u hardverskim komponentama, softverskim komponentama ili mreži. Sistem ili uređaj koji je fault-tolerant je dizajniran tako da se može nositi sa kvarom bez prekida rada ili gubitka podataka, a da se pri tome obezbedi nesmetano funkcionisanje. Da bi sistem bio fault-tolerant, mora da ima redundantne komponente, kao što su diskovi, mrežni interfejsi, procesori i napajanja, koji mogu preuzeti funkciju otkazale komponente. Takođe, ugrađen je i softverski mehanizam koji može detektovati i automatski popraviti kvar ili preuzeti ulogu otkazale komponente, što može dovesti do minimalnog ili nikakvog prekida rada. Ovakvi sistemi se često koriste u kritičnim okruženjima, kao što su finansijske transakcije, vazdušni saobraćaj, medicinska oprema, vojna oprema i druga mesta gde postoji visok rizik od gubitka podataka, prekida rada ili drugih štetnih posledica koje mogu dovesti do znača

 Arhiviranje se odnosi na proces dugoročnog čuvanja i upravljanja podacima, dok se istovremeno osigurava njihova sigurnost, integritet i dostupnost u budućnosti. Arhiviranje uključuje preseljenje podataka koji se više ne koriste ili su manje kritični sa primarnih skladišta (kao što su lokalni diski ili serveri) na sigurnija i manje pristupačna skladišta podataka, kao što su trake, optički diskovi ili cloud-based storage. Postoje mnogi razlozi za arhiviranje podataka, uključujući usklađenost sa zakonskim propisima o čuvanju podataka, potrebu za oslobađanjem prostora na primarnim skladištima, očuvanje važnih podataka za budućnost i zaštita podataka od gubitka ili oštećenja usled prirodnih katastrofa, grešaka korisnika ili hakerskih napada. Arhiviranje se obično vrši u skladu sa planom arhiviranja koji definiše koji podaci se arhiviraju, kako se arhiviraju, kada se arhiviraju i kako se pristupa arhiviranim podacima. Plan arhiviranja obično uključuje i propise o trajanju arhiviranja podata

Virtualna mašina (VM) je softverska implementacija računara koja se izvodi na fizičkom računarskom sistemu (host mašina) kao nezavisan entitet. VM se ponaša kao da je samostalan računar, sa sopstvenim operativnim sistemom, hardverom i aplikacijama. VM se kreira korišćenjem virtualizacijskog softvera (hypervisor) koji omogućava da se hardverski resursi fizičkog računarskog sistema, poput procesora, memorije, diskova i mrežnih kartica, podijele i alokiraju između više VM-ova. Svaki VM dobija virtuelni hardver, koji se mapira na hardver fizičkog računarskog sistema, a VM se može pokrenuti na istom ili različitom fizičkom računarskom sistemu. VM omogućava izolaciju i sigurnost izvršavanja aplikacija i operativnih sistema. Takođe olakšava testiranje, razvoj i implementaciju softvera, jer se može simulirati različita okruženja bez potrebe za dodatnom hardverskom opremom. VM se često koristi u data centrima, cloud okruženjima i razvojnim okruženjima, gdje se često zahtijeva da se više aplikac

 Hypervisor je programska komponenta koja omogućuje virtualizaciju hardverskih resursa računara. Drugim riječima, hypervisor je softverski sloj koji sjedi između fizičkog hardvera računara i virtualnih mašina koje se izvode na tom hardveru. Hypervizor je odgovoran za upravljanje i alokaciju hardverskih resursa, poput procesora, memorije, diskova i mrežnih kartica, između različitih virtualnih mašina koje se izvode na računaru. Ovo omogućava da se jedan fizički server podijeli na više virtualnih mašina, što je korisno u situacijama kada je potrebno imati više nezavisnih operativnih sistema koji se izvršavaju na istom fizičkom hardveru. Postoje dvije vrste hypervizora: Type 1 (bare-metal) hypervizor i Type 2 (hosted) hypervizor. Type 1 hypervizor se izvodi direktno na hardveru, dok Type 2 hypervizor zahtijeva operativni sistem kao host.